Sve je počelo sa prvom radionicom za proizvodnju piva
Pivo je u gradu na Begeju započelo svoju priču davne 1745. godine, tako da je pivarska industrija Zrenjanina jedna od najstarijih u regionu, zajedno sa Pančevačkom i Vršačkom.
Radionicu za proizvodnju piva otvorio je pivarski majstor Sebastijan Krajcezen, otvaranjem ove radionice osnovana je najstarija industrijska zona u tadašnjem Velikom Bečkereku. Ovaj posed prostirao se od velikog mosta do današnje Fabrike čarapa. U dvorištu se nalazio i park sa verandom, gde su organizovane različite zabave uz muziku i točeno pivo. Zanimljivo je da je upravo iz ovog kompleksa krenuo veliki požar, kada je izgoreo veći deo tadašnjeg gradskog jezgra.
Modernizacija pivare
1878. godine pivaru otkupljuje veleposednik Lazar Dunđerski od tadašnjeg vlasnika Rože Ferenca, i značajno je proširuje i modernizuje. Vrhunske arhitekte iz Praga osmislile su novi kompleks, koji je danas pod zaštitom države. Mlin za suvo mlevenje, koji je deo tehnologije koju je Dunđerski dopremio u pivaru, radio je sve do kraja proizvodnje piva, što govori o vrhunskom kvalitetu pivarske tehnologije kojom je ovaj veleposednik opremio zrenjaninsku pivaru.
Pivara ostaje u vlasništvu porodice Dunđerski sve do nacionalizacije, 1945., kada Lazarev unuk Dr Dušan Dunđerski poklanja pivaru Komunističkoj partiji, ali ostaje na mestu direktora sve do 1948. godine.
Na početku, proizvodnja piva merila se na kofe, dok je uz porodicu Dunđerski Zrenjaninska industrija piva postala pravi gigant. Vrhunac u proizvodnji, iznosio je 405.000 hektolitara piva i tut guta godišnje, osamdesetih godina prošlog veka, a upravo u tom periodu osnovana je i čuvena manifestacija „Dani piva“.
Kvalitet piva garantovalo je viševekovno iskustvo, korišćenje prirodnih sirovina i mekane begejske vode. Tako je na prvom samitu Pokreta nesvrstanih baš zrenjaninsko pivo pod etiketom „Peace“ dobilo priliku da se pokaže međunarodnoj sceni.
Na mestu varione, odnosno kuhinje piva, danas je smešten Muzej piva. Ova prostorija bila je najvažniji deo proizvodnje, tu se odvijalo hmeljenje, ukomljavanja i kuvanje. U prizemlju se nalaze kazani, a ceo enterijer obložen je slavnim bračkim kamenom. Sačuvano je oko 50% specijalnih zatamnjenih stakala na fasadi, uvezenih iz Italije. Tu je i oprema koja je dovezena 1958. iz Nemačke ( iz čuvene firme Ziemann Sudwerk), bakarni kazani kapaciteta i do 40 hiljada litara.
Živeli!
